Koža kao naš najveći organ je u proseku 6-10 sati svakog dana izložena dodiru sa posteljinom (bebama i više). Iz tog razloga smo za Fabrica Posteljine vrlo obzirni u izboru materijala, koje čine isključivo sertifikovani 100% pamuk i organski materijali, te smo imali potrebu da prodiskutujemo i neodvojivi faktor kada je (ne samo) posteljina u pitanju – to je pranje tekstilnih proizvoda, a posebno različiti uticaji preparata, tj. “hemije” koju koristimo pri tome.
U Fabrica Home veoma smo posvećeni kvalitetu i sigurnosti materijala od kojih nastaju Fabrica posteljine, potvrđenih uvaženim standardima i sertifikatima. Više o tome možete pročitati na našoj strani Kvalitet.
Za početak, priznaćemo da nam je kao i većini privlačna pomisao da se “ušuškamo” u mirišljavu posteljinu ili mekani džemper, a pored toga korišćenje omekšivača i drugih preparata za veš ima svoje prednosti, poput lakšeg peglanja.
Ukoliko ste i vi jedni od onih koji vole da svoj veš i posteljinu “natope“ omekšivačem, ovaj tekst vam može biti od koristi i moža doprineti da razmotrimo svoje navike, jer izbor i način korišćenja sredstava za održavanje kućne higijene, veša i posteljine ima višestruki uticaj na nas, na naše domaćinstvo i okolinu, a potencijalno i posledice.
Uticaj različitih preparata na organizam i zdravlje može biti individualan, u zavisnosti od nivoa osetljivosti ili alregija na određene komponente ili konkretne hemikalije. Drugi uticaji, ne samo na odeću, tekstil i naše neposredno okruženje (životni prostor), ali i šire (ekološko) okruženje su univerzalni ali i subjektivni u pogledu našeg odnosa ka njima.
Kako nam odluke o ovim aspektima i našim izborima vremenom prelaze u naviku i sve manje razmišljamo o njima, korisno je povremeno obratiti pažnju i sagledati ih, za šta smo se potrudili da vam prikupimo informacije koje vam mogu biti korisne u tome.
Efekti omekšivača na zdravlje
Veštački mirisi imaju potencijal da izazovu alergije i iritacije kože, kao i respiratorne probleme, u određenim slučajevima i hormonske disbalanse.
Sintetički parfemi iz omekšivača doprinose zagađenju vazduha u životnom prostoru, što donosi rizike za zdravlje respiratornog sistema i opšteg zdravlja.
Ovde moramo pomenuti i deterdžente, koji primarno služe da uklone prljavštinu, mrlje i masnoće. Već duže vreme nisu na sapunskoj osnovi, već koriste surfaktante (dvokomponentna jedinjenja od kojih se jedna “lepe” za masnoću, a drugi za vodu, koga zanima 😉 ) koji omogućavaju da se masnoća i ulje rastvore u vodi i “podignu” prljavštinu sa vlakana tkanine. Iako su neophodni za higijenu, njihova koncentracija i snažno delovanje može biti grubo i za kožu i za tekstil.
Istraživanja medicinskih instituta i testiranja nezavisnih stručnih tela upozoravaju da česti sastojci preparata za higijenu tekstila i omekšivača sadrže kationična amonijumska jedinjenja (quats) koja deluju iritirajuće na kožu i pluća, mogu izazvati astmu i imati efekte na reproduktivni sistem.
Uticaj omekšivača na tkanine (uključujući organski pamuk)
Omekšivači za veš deluju tako što oblažu vlakna tkanine tankim, podmazujućim slojem hemikalija. Ovaj sloj služi za poboljšanje osećaja i izgleda tkanine. Međutim, ovaj premaz ima i nuspojave.
Na pamučnim peškirima ili materijalima od organskog pamuka, omekšivač se vremenom nakuplja i stvara “voskasti sloj”, čime se smanjuje prirodna prozračnost materijala i njegovo svojstvo da upija (posebno značajno kod posteljine i peškira).
Kod organskog pamuka, koji je cenjen zbog prirodnodnih svojstava i ekološke proizvodnje, hemijski sloj je posebno nepoželjan i u praktičnom smislu anulira prednosti ovih materijala.
Uticaji na fizičke osobine tkanine – alkalna priroda mnogih deterdženata u kombinaciji sa mehaničkim dejstvom tokom pranja, uzrokuje bubrenje vlakana, što dovodi do skupljanja tkanine, gubitka elastičnosti i površinske teksture, čime tkanina postaje na dodir grublja a vizuelno matirana.
Gubitak boje – praškasti deterdženti su posebno abrazivni i vremenom izbleđuju boju. Takođe, zbog svojih nerastvorljivih komponenti se teže ispiraju i mogu ostaviti talog koji pored toga što dolazi u direktan kontakt sa kožom duže izlaže tkaninu dodatnom trenju i oštećenju.
Iako možda uljez u ovoj sekciji, moramo pomenuti i mehaničko oštećenje. Sam proces mašinskog pranja slabi unutrašnju strukturu tkanine i smanjuje njenu zateznu čvrstoću, zbog čega je tkanina podložnija cepanju. Naravno, neminovno moramo redovno prati tkanine, ali treba uzeti u obzir vrstu materijala i njima odgovarajuću temperaturu i brzinu obrtaja, i time umanjiti ove efekte.
Dugotrajna ili preterana upotreba narušava zaštitna svojstva i čak povećati zapaljivost odeće kod inače vatrootpornih materijala, što možda zvuči drastično, ali svakako nije zanemarljivo.
Životna sredina – voda, zemlja, vazduh
Pomenuti kationični surfaktanti (quats) i sintetički mirisi se ne nalaze samo u deteredžentima i omekšivačima, nego i u drugim kategorijama proizvoda – kozmetici, sredstvima za higijenu, itd. Slabo su biorazgradivi i dugo ostaju u ekosistemu, toksični su za rečne i morske organizme, ali i za ljude. To potvrđuju napomene na ambalaži, na primer na većini higijenskih (“vlažnih”) maramica – da ne smeju doći u dodir sa hranom, površinama i predmetima koji su u kontaktu sa hranom.
Isparljiva organska jedinjenja (VOC tj. Volatile Organic Compounds) u životnom prostoru mogu pogoršati respiratorne probleme.
U ovoj kategoriji su planeti i svima nama koji živimo na njoj jedni od najvećih “neprijatelja”, odnosno najškodljivija kategorija sintetička sredstva za dezinfekciju – pored izrazite toksičnosti, iritantna su za kožu i sluzokožu, pluća, posebno u zatvorenom prostoru, a dugoročna upotreba kod štetnih mikroorganizma stvara toleranciju i rezistentnost na anti-mikrobna sredstva i antibiotike.
Neki proizvodi sadrže mikročestice plastike koje doprinose plastifikaciji vodenih puteva i ulaze u lanac ishrane (neki bi rekli da je to instant-karma).
Okej, pa jel’ stvarno toliko strašno? Šta su opcije i rešenja?
Sve ovo zvuči prilično zabrinjavajuće. Srećom, nisu potrebni drastični koraci niti prevelika odricanja. Nećemo vas nagovarati da trljate veš bakinim sapunom, obećavamo! 😜
Kao i u većini drugih stvari, primarna stvar je u umerenosti – na primer deterdženti su u poslednje vreme koncentrovaniji – radi smanjenja ambalaže i plastičnog otpada, praktičnosti transporta i korišćenja.. I već time što ćemo obratiti pažnju na uputstva o potrebnim količinama (manje je dovoljno za isti efekat pranja) smo već napravili korak u pozitivnom smeru.
Dodatno olakšanje donosi i buđenje globalne svesti o brizi za planetu, a da budemo realni i strožiji ekološki uslovi za kompanije, koji nam čine dostupnim alternativne proizvode i opcije koji ne traže bitne promene navika, dodatno vreme i zanačajan trud ili manji komfor.
Najbitniji prvi korak je samo da na trenutak zastanemo, osvestimo usputne navike koje lako zanemarimo “usput” i budemo zdraviji i zadovoljniji.
A za one koji su se možda razočarali što nećemo podeliti proverene bakine trikove, ipak evo generacijski proverenih pomoćnika za higijenu i lepši veš:
- Jednostavan i efikasan dodatak je belo sirće (dodati ga u ciklusu ispiranja), omekšava tkaninu i smanjuje statički elektricitet, uklanja ostatke deterdženta i kamenca.
- Soda bikarbona (dodati uz deterdžent ili tokom pranja) i vunene kuglice za sušenje (u sušilici) su prirodni saveznici za mekoću, smanjivanje vremena sušenja, smanjenje statike ali i troškova.
- Reformulisana, ekološka sredstva i omekšivači koje možete pronaći u prodavnicama – manje ili ne-škodljivi po zdravlje, nežniji prema odeći i posteljini, često priljatelj budžeta, svakako prijatelj okruženja, a time i naš.
I za kraj ove priče…
Na kraju, omekšivač možda miriše na nežnost, ali prava nežnost je ona koja nikoga ne ugrožava. Male promene u našim navikama mogu doneti velike promene u svetu oko nas. Kad biramo ono što je bezbedno i prirodno, biramo zdravlje svoje porodice, čistiji vazduh i vode, mirniji san – jer znamo da smo uradili nešto dobro. Naša posteljina može biti meka i bez štetnih mirisa, a naš dom topao i bez hemije.
Ljubav i briga za sebe i prirodu počinju od sitnica – i baš u tim sitnicama leži najveća snaga.